‘Kreativnost ne podrazumeva isključivo kreaciju novih stvari. Sposobnost da se nepoznato ponovo otkriva u onome što je već u upotrebi je podjednako kreativna. Naš odnos prema objektima koji nas okružuju moguće je obogatiti jednostavnim buđenjem i aktiviranjem već raspoloživih sistema percepcije, ekstrakovanjem originalnosti iz svakodnevnog života, što bi, pre nego zasenjivanje novinom oblika ili materijala, trebalo da bude uloga dizajna.’
Ovako postavljena filozofia dizajna Kenye Hare, možda najpoznatijeg po funkciji Art direktora komanije MUJI, najočiglednije je vidljiva u samoj knjizi u kojoj je objavljena – ‘Dizajniranju Dizjana’ (Designing Design, Lars Muller Publishers, 2007). Njegove teorije o ‘re-dizajnu’, ‘taktilnosti’ i ‘eksformaciji’ kao potencijalnim putevima za razvoj dizjana u budućnosti, uz naglasak na konceptima ‘beline i ‘knjige kao informacione skulpture’ podjednako su stavljene u praksu u izradi ovog izdanja, svakako jednog od najkvalitetnijih i najelegantnijih u trentunoj ponudi naslova sa sličnom tematikom (i uopšte). Za Kenyu Haru pisanje o dizajnu je jednako samom procesu dizjniranja i njegova prva knjiga dostupna na engleskom jeziku to i pokazuje.
Proslavljen u Japanu plasmanom autentičnih ideja u razumevanju i primeni dizajna, naročito nakon kampanje za olimpijske igre u Naganu 1998 i projekta renoviranja robne kuće ‘Matsuya’ u Tokiju (2001. – 2006.), nakon ranih eksperimenata sa izložbom na temu oblika makarona iz 1995. Kenya Hara je 2000. 2000. predstavio interkontinentalno proslavljenu postavku pod sloganom ‘Re-Dizajna’ (Re-Design: Daily Products of the 21st Century). Zasnivajući se na pretpostavci da je jedini način da se dizajnerska praksa produbi i unapredi zapravo korak unazad i preispitivanje osnovnih, civilizacijski ustanovljnih, činjenica svakodnevnog života 32 savremena japanska dizjnera ponudili su svoje (novo) viđenje nekih od najrasprostranjenijih objekata iz svakodnevnog života. Suptilna, minimalistička prekrajanja u formama koje se apriori podrzumevaju kao već ustanovljene pokazala su se dovoljnim za unapređenje kvaliteta upotrebe.
Shigeru Ban, viđeniji japanski arhitekta, predložio je novi oblik toaletnog papira. Jednostavnim namotavanjem rolne oko četvrtaste, namesto okrugle, osovine papir se ne odmotava prekomerno čime se postiže ušteda u potrošnji kao što je ovaj oblik i eknomičniji za pakovanje i transport. Naoto Fukasawa, možda jedini internacionalno podjedanko etablirani japanski dizajner pored Kenye, izradio je nove kesice za čaj među kojima je jedna u obliku marionete – oblik same kesice i ručka na vrhu konca daju mogućnost da se ovaj svakodnevni čin osveži i od pravljenja čaja iskreira intimna igra.Sledeći projekat, pod nazivom ‘Haptic; Awakening of the Senses’ (Taktilnost: Buđenje Čula) realizovan je 2004. sa idejom da bi dizajn pored oblika, boje, materijala i teksture trebalo da uključi i ‘taktilni’ element koji bi komunicirao direktno s čulom dodira. Ovime se komunikacija s objektom prenosi na viši, direktniji nivo a artefakt dobija sopstveni, humaniji karakter.
Za ovu izložbu Toyo Ito, arhitekta i industrijski dizjner poznat po apstraktnim formama i upotrebi novih materijala, isprodukovao je ručku za vrata od hidro-gela čiji se osnovni oblik otvorene šake (u maniru ‘give me five’ kao pozdrava po povratku kući) menja stiskom u neograničen broj novih formi; kompanija Panasonic izradila je prototip daljinskog upravljača koji automatskim senzorima reaguje na dodir i ‘budi’ ga iz ‘neživog’ stanja u kome podseća na jednu od dalijevskih iskrivljenih kompozicija; Naoto Fukusawa sugerisao je da bi ambalaža mogla da dodirom pruži dodatnu informaciju o proizvodu, kao za sokove sa ‘zaokrugljenom’ površinom banane ili ‘rapavom’ ljušturom kivija a činije Yasuzuro Suzukija napravljene su izlivanjem modlli pravog kupusa u silikonu i njihovoj izradi u papiru tako da zadržavaju u potpunosti originalnu formu.
Sam Kenya Hara doprineo je ovom prilikom rešenjem za japanki popularni ‘Pachinko’ i predlogom za pročišćivač vazduha u karakterističnim, sneg-belim materijalima i sa detaljnošću koja u prvi plan postavlja strukturu kapljice vode.Belo je ‘potpisni’ znak Kenye Hare, neraskidivo vezano za i prisutno u gotovo celokupnom njegovom radu a definisano je ne kao boja već dizajnerski koncept. ukorenjen u japanskom shvatanju praznine kao potencijala. Slično momentu pre samog dešavanja radnje u kome se anticipira da će se nešto dogoditi, belo je za njega najava i podloga, svest o mogućnosti postojanja kolorita. Simbol čistote i nevinosti, belo je povratak univerzalnim temeljima na kojima počiva haos sveta i njegova je antiteza, uloga koju Kenya želi da nametne i samom dizjanu - da (što je više moguće) mapira, pojednostavi i organizuje višeslojnost i neuhvatljivost svakodnevnice. U ovoj ulozi, dizajn bi po njemu trebalo podjedanko da se služi novim koliko i tradicionlanim tehnologijama, ne prezirući ili odričući se kvaliteta pred mogućnošću nejasne i još uvek nedefinisane novine. Otuda njegova fascinacija knjigom kao zastarelim ali neprevaziđenim nosiocem informacije koji se od savremenih elektronskih medija upravo razlikuje po svojoj plastičnosti – izvedenosti u prostoru, poput svojevrsne ‘informacione skulpture’.
Kao finalnu tezu u razvoju svog koncepta Kenya uvodi pojam ‘eksformacije’, svojevrsne opozicije prema poznatoj ‘informaciji’ u aristotelovskom duhu ‘znam da ništa ne znam’, metodu ‘priznavanja koliko se malo zna’ u bilo kakvom pokušaju bavljenja dizajnom. Opčinjen činjenicom koliko je proces razumevanja zasnovan na podrazumevanju znanja koje nije svesno podvrgnuto analizi i u pokušaju da se ovome usprostavi i naglasi neophodnost daljeg promišljanja sakupljenih polu-informacija (s akcentom na tome da je informmacija-znanje samo početna tačka u procesu razmišljanja) Kenya je sa klasom dizajna na Univerzitetu umetnosti ‘Musashino’ 2004. izveo projekat ‘Eksformacije reke Shimano’ a 2005. ‘Eksfomraciju Odmarališta’, nastavljajući da ovu ideju razvija sa svakom novom generacijom studenata.
Serijalom fotografija u kojima je tok reke Shimano prezentovan u formi autoputa, linearnim modulom koji je familijaran našoj uobičajneoj navigaciji i prostoru kretanja ovaj projekat postavio je prirodni rečni pejzaž u potpuno novu perspektivu poredeći dimenzije i teren sa konceptom koji je srodniji našoj savremenoj percepciji. Redefinisanje koncepta ‘odmarališta’ postignuto je serijalom urbanih akcija: postavljanjem saobraćajnih znakova u okvirima gumenih‘šlafroka’ (asocirajući na plažu), smislenim izvođenjem ‘poslepodnevne dremke’ u gradskom okruženju i slično, u cilju formiranja opcije da odmor ne mora biti vezan za egzotičnu atmosferu turističke ponude već da je eskapizam stanje sveti koje je moguće postići bilo gde i bilo kada.‘Dizajniranje Dizajna’, kao presek glavnih odrednica u Kenyinom radu je knjiga s blistavo belim omotom na čijim su koricama utisnute njegove reči tako da se mogu pratiti dodirom a njena struktura je koncipirana tako da se obraća svim čulima - podjednako je laka za oko koliko prikladana na dodir i obilna u sadržaju. Ona je uzor ‘informativne skulpture’, eksformacija našeg pojimanja knjige na temu dizajna.
Ilustracije ('Designing Design', Lars Muller Publishers, 2007):
- 'Toalet papir', 'Re-Design', 2000., Shigeru Ban, st.7
- 'Water Pachinko', 'Haptic', 2004., Kenya Hara, st. 124
- 'Exformation - River Shimano', 2004., projekat studenata nauke dizajna na Univerzitetu umetnosti Musashino, st. 382
Summary in English:
Exstensive book review of Kenya Hara’s ‘Designing Design’ (Lars Muller Publishers, 2007), the first edition of the Japanese designer’s work and thoughts available in English. As his concept includes ides of ‘re-design’, ‘haptic’, ‘book as an information sculpture’, ‘white’ and ‘exformation’ the text shows how the book itself is actually a sample of these.
No comments:
Post a Comment