Broj 8 se po kineskoj numerologiji smatra srećnim i simboliše uspeh i prosperitet. Zbog toga ne čudi da je otvaranje Olimpijade u Pekingu predviđeno ove godine za 08.08. u 08 i 08. Višestruka osmica trebalo bi da obezbedi dovoljnu akumulaciju pozitivnih sila univerzuma za grandiozni dan u novomilenijumskom re-pozicioniranju vele-kino-sile ne samo kao ekonomsko-industrijske imperije već i ozbiljnog kandidata za preuzimanje vodeće uloge u određivanju najnovijih trendova i postavljanju najaviših standarda savremene vizuelne kulture. U celom svetu.'Čovek u Visokom Dvorcu', roman Filipa K.Dika iz 1962. pretpostavio je realitet u kome su Sile osovine pobedile u Drugom svetskom ratu a uprava nad Kalifornijom pripala Japanu, čime su Orijentalna kultura i filozofija nadvladale Okcidetalnom (Evropsko-Američkom). Kineski Ji-Đing, elaborirana istočnjačka verzija 'našeg' horoskopa, je alfa i omega u donošenju svake odluke u ovom romanu što je (i dalje) teško zamisliti ali sudeći po broju internacionalnih izložbi, novoformiranih kolekcija i sveže otštampanih knjiga na temu savremen kineske umetnosti, dizajna ili fotografije (da ni ne pominjemo vrtoglave sume koje isti dostižu po aukcijskim kućama i novootvorenim galerijskim prostorima), današnjica nije daleko od pojedinih scena ove futurističke fantazije.
Jedva deceniju nakon usvajanja nekih od najelementarnijih postulata 'savremenosti', poput dvodnevnog odmora tokom radne nedelje uvedenog 1995. (iako je prva ispostava 'Starbucks’'-a usledila već 1999.) gotovo svaka vizuelna informacija koja stiže iz Kine konzumirana je na Zapadu kao reper originalnosti i svežine, da bi se u istu vratila u vidu sve većeg broja cifara na računima već druge, marketinški svesne i tehnološki afirmisane, generacije njenih umetnika.
Nakon 'prvog talasa' obeleženog 'političkim popom' i 'ciničnim realizmom' u platnima Zhang Xiaogang-a, Shi Xinning-a i Yue Minjun-a, najsvežiji 'Animamix' trend (skovan kombinacijom reči animation i comics) nudi fascinantnu i divlje-neobuzdanu paletu (komjuterski rendiranih) boja u predstavama naivno-fantastičnih narativa, kao kod Zhou Fan, Jimmy-ja ili Bu Hua. Socijalna kritika, krucijalna u generaciji koja je prisustvovala otvaranju '79-e ili protestima na Tianan’anmen-u '89-e zamenjena je super-urbanom imaginacijom odrasloj u visoko komercijalizovanoj sredini koja se slobodno služi ilustracijom i kompjuterskom animacijom kao oruđima koja adekvatno komuniciraju 'dot-kom' estetiku.
Retrospektiva Cai Guo-Qiang-a u njujorškom 'Guggenheim' muzeju ovog proleća, sa vatrometski eksplodirajućim automobilima obešenim sa plafona, tek otovorena izložba gurua 'alternativne konceptuale' Ai Wei Wei-a u Sidneju i najavljena londonska postavka Huang Yong Ping-a za jun, sve u medijskom zagrevanju za 0808...ne samo da daju čvrstu zaleđinu ovom najfriškijem pravcu već pružaju presek i uvid u opseg, relevantnost i aktuelnost 'the best off' savremeno-umetničke Kine.
Na ovakvim bajkovito idealnim temeljima zacementiranim revolucionarnom ekspanzijom tržišne ekonomije nije, međutim, isključivo nikao čardak (primenjeno) umetničke ingenioznosti. Dizajn, koncept doslovce nepoznat sve do sredine '80-ih, podjednako je raširio krila oslobodivši se ‘partijsko propagandne’ etikete i isto toliko je ‘nošen’ novim pod-kulturnim blogerskim talasom koliko i 'sponzorisan' širinom ruke i dubinom džepa lokalnih klijenata. 'New Graphic Design in China', izdanje 3030 Press-a, prvi je štampani pregled rada dizajnerskog podmlatka a njegova publikacija vremenski se podudara sa 'China Design Now', izložbom londonskog 'V&A' muzeja koja se bazira na razlici između Šenzena kao centra alternativnog grafičkog dizajna, Šangaja kao simbola modne industrije (idealizovane u pojavi Meggie Chung i neodoljivoj kolekciji qipao haljina u Kar-Vajevom 'In the Mood for Love') i Pekinga kao sedišta progresivne arhitekture (navodno otelotvorene u Kulhasovoj konstrukciji zgrade CCTV).
Isti izdavač predstavio je prošle godine 'New Photography in China', najavivši (ili sumiravši) još jedan 'Made in China' fenomen. Bilo da se radi o futuristički 'prepeglanoj' modnoj fotografiji kao kod Chen Man-a, do detalja izrežiranim snimcima neshvativog opsega Wang Quingsong-a ili maštovitim 'foto-iluzijama' Yan Chang Jiang-a, svaki pokušaj pariranja s ove strane sveta čini se jednostavno prošlovekovnim.
A naravno, celokupna 'kinomanija' ispraćena je sasvim solidnom dozom kontraverze, nužnim sastojkom svake nagle promene i prevelikog ili preishitrenog isticanja na bilo kakvom, a nekmoli internacionalno-političkom, nivou. Tako (nerazvijeni) sistem prodaje umetnina i dalje ostavlja prostor skandalima, poput skorašnje aukcije celokupne privatne kolekcije kupljene navodno u akademske svrhe (i odatle za bagatelu) kao što se i priča o navodnom neprofesionalizmu u profesorskoj praksi izazvanom porastom broja studenata dizajna za punih 30 puta u poslednjih 10 godina. Što se tiče olimpijske baklje...i Tibeta...verovatno je bolje ne komentarisati. Slogan za Olimpijske igre u Pekingu poručuje da je Kina spremna ('We are ready') ali ostavlja otvorenu mogućnost tumačenja za šta tačno.
Fotografija:
- Chen Man, 'Preference', naslovna strana magazine 'Vision', februar 2004., izložba 'China Design Now', muzeja 'V&A' u Londonu
